Bezrjecje
neko je otvorio vrata kafane
(u kojoj smo se ispijali
do posljednje kapi bliskosti)
i pustio lahor bezrjecja
da se skrasi na usnama
dovoljno slab
da ne remeti sklad pogleda u prazno
dovoljno jak
da oduva zrnca dodira
što ih cuvasmo ispod izgriženih noktiju
i
dovoljno dug
da nam otme (uz)dah
za odletjelom pticom spokoja
|